Бош мия қон-томир касалликлари тиббиётда ва иж тимоий ҳаётда долзарб муаммолардан бири бўлиб келмоқда. Ер юзида ЖССТ берган маълумотга кўра ҳар йили 15 млн.дан ортиқ аҳоли инсульт ташхиси билан рўйҳатга олинади, шуларнинг ярмидан кўпида 1 йил давомида ўлим ҳодисаси кузатилади. Тирик қолганларнинг 80%дан ортиғида ногиронлик келиб чиқади (27,26,19). Дастлабки 1-йилда инсульт ўтказганларнинг 5-25% ида қайта инсульт кузатилади, кейинги 5 йилда эса 20-40% беморларда кузатилади ( 21,8.). Такрорий инсульт натижасида эса 95-100% беморлар ногирон бўлиб қолишади ва уларнинг 65-80% и бегоналар ёрдамига мухтож бўладилар. 70% касалларда эса психик бузилишлар кузатилади (28). РАМН(РТФА) берган маълумотларга кўра ишемик инсульт(ИИ) билан касалланган беморларнинг 84,5% и 55 ёшдан юқори бўлган беморлар, эркаклар орасида бу кўрсаткич 40-55 ёшда 30% ни, аёллар орасида эса 40-60 ёшда 46,2% ни ташкил этади (6). Охирги йилларда инсультнинг бундай ёшариши бу муаммони нг долзарблигини янада оширмоқда.
Системная красная волчанка – хроническое заболевание с многообразными дефектами иммунной регуляции. Распространенность системной красной волчанки колеблется от 12,5 до 40 на 100000 населения, с преобладанием женщин репродуктивного возраста. Поражение нервной системы при системной красной волчанке встречается в 25–83% случаев СКВ и связано с васкулопатией, тромбозами, геморрагиями и прямым поражением тканей мозга антителами. Приводим краткое изложение клинического наблюдения.
The contemporary culture and society is marked by plurality, diversion, intense fragmentation, and indirection. It can be discovered that it is mass media that create demands and seduction of objects and ultimately make the contemporary society a powerful consumer society. Media have shaken the very foundation of postmodern culture, giving a new direction to reality. The relationship between the real and simulacra has undergone a sea change in the contemporary society. Now the very concept of a true copy is thrown into the wind. Models and simulacra have become reality. In the postmodern media and consumer society, everything becomes an image, a sign, a spectacle, a trans aesthetic, and trans-political. The present paper makes an investigation on the four points — (1) postmodern society is the society of communication established by mass media (2) postmodern society is a consumer society and (3) the culture of postmodern society is based on simulation, simulacra, or hyper-reality, and (4) postmodern society is nearing the fractal order. It also seeks to describe various postmodern trends in present Uzbekistan, the efficacy of the reforms in the social sphere and the need to be more conscious of the various side effects of the formation of westerntype consumer society.
XX ва XXI асрлар чегарасида бутун дунёда юз берган оламшумул ижтимоий узгаришлар Уйгониш даврида вужудга келган цивилизация типидан инсоннинг кундалик хдётидан энг янги технологиялар, шу жумладан ахборот технологиялари кенг урин эгаллаши билан богликбулган янгича типдаги цивилизацияга утиш билан тавсифланади (бу ерда мухими шундаки, ахборот постиндустриал жамият коди булиб хизмат килади).
В статье анализируется вклад в развитие духовной культуры просветителя Махмудходжи Бехбуди, который был одним из выдающихся лидеров движения национального возрождения, возникшего в Туркестане в XX веке, сыгравшего важную роль в пробуждении общественного сознания узбекского народа в тот период. Обладая широким кругозором и глубокими знаниями, он всегда выступал против консерватизма и невежества и в своих произведениях призывал к правильному пониманию и толкованию исламской религии. Он ставил перед собой цель просветить народ и вывести его на уровень высокоразвитих народов мира, построить передовое во всех отношениях общество, государство основанное на незыблемых принципах гуманизма и демократии. В наследии Махмудходжа Бехбуди уделяется внимание освещению вопросов науки, морали, влияния искусства на духовную культуру молодежи, на понимание национальной идентичности. В сатье исследована современное значение произведения Бехбуди.